Nedeljno buđenje cca 6 i 15. Nešto crno mi zalepršalo pred očima i sjelo na jastuk. Za tim crnim na krevet je skočila moja Lunja. Uz vrisak moje žene shvatio sam da nas je u krevetu četvero: žena, vrana, Lunja i ja. Što se događalo prije toga shvatio sam po prolivenoj kavi u mojoj radnoj sobi (znači i tamo je bila) itd. Vranu sam nahranio, sa psom prošetao po parku i sad na miru pijem kavu i gledam svoje kućne ljubimce. Glavom mi šetaju misli, da li su oni moji kućni ljubimci ili... sam ja njihov kućni ljubimac. Stvar se očito prokrenula. OMG. Što sad? Tu su mi neki ljudi lijepo napisali, blago opomominjajući, ali nisam vjerovao. Ima ona stara izreka: tko s vragom tikve sadi o glavu mu se obiju.... a ja nisam vjerovao. Kad je skrivećki gledam, ona leti, pred menom neće..o majku joj...pa daj odleti mislim si ja, ali neeeće već milo gleda svog kućnog ljubimca..mene. Joj.