© copyright 2011 - 2024 drbach
OSTAJEM
| drbach [09. 10. 2011.] | STEVINA GALERIJA O STEVI DOK JE BIO ŽIV |
| coa75 [09. 10. 2011.] | Neka počiva u miru... |
| jpogorilic [09. 10. 2011.] | drbachu, tvoj natpis o SteviS me duboko dirnuo. Njegovu sam galeriju pratio i ranije i već na prvi pogled sam spazio da je veliki fotograf, portretista... i da su njegovi fotografirani puti doista i naši životni puti. Hvala ti na predivnom tekstu o našemu članu SteviS. Počivao u miru... |
| hac [09. 10. 2011.] | ostavio je dubok trag za sobom .... |
| vipe [09. 10. 2011.] | počivao u miru :(( |
| drbach [09. 10. 2011.] | Hvala svima, eto ni sam nisam znao da je Steva ovde na Fotozineu bio aktivan i imao svoju galeriju. Vidim da je ovde poslednju fotografiju objavio 25.07.2011.g. CLICK |
| drbach [09. 10. 2011.] | Inace, Steva je juce sahranjen u prosustvu porodice i oko 200 fotografa, od kojih je nekoliko doslo cak iz inostranstva. Sta je u stvari jako interesantno i vazno reci u vezi sa njim? Steva se bavio analognom fotografijom godinama i dobijao nagrade na domacim i inostranim izlobama i dogurao je do kandidata za majstora fotografije po svim medjunarodnim pravilima sticanja zvana u statusu amatera. Yadnji je status majstora fotografije. Steva je imao sve primpremljeno i hteo je da konkurise, ali ga je smrt omela. Imao je on to davno, davno, ali je nekima od nas rekao da je sada resio. Medjutim, znacajno sto je ucinio za mnoge od nas, a pogotovo mladje, jeste sto nas je iz virtuelnog sveta fotografije prebacio u stvarni, realni svet i naterao da pravimo svoje fotografije i to u formatima 40x30cm, koji su izlozbeni formati. Osnovao je zato foto klub koji se zvao Centar za foto i filmsku kulturu Srba (CFFKS) u kome ima danas dosta Hrvata, Madjara, Rusa. Na nacionalnost se naravno ne gleda, jer to uopste nije bitno, jer smo svi sjajnio drugarii uzivamo u zajednickom druzeju i ucestvovanju na konkursima. Steva je hteo bas ovaj naziv, jer sve nacije koje zive u jednoj drzavi stvaraju kulturu te drzave. Jednom sam mu rekao, sreca bi bila, kada bi se u nasoj drzavi svi zvali po drzavi kao sto cine Amerikanci, a da tek onda kazu kom narodu pripadaju ili odakle su. To mislim na sve bivse drzave ukljucujuci i Srbiju. Izgleda, medjutim, da je to u nasim drzavama nemoguce, jer bi one koji se tako izjasnjavaju vec pripadncii samih nacija za to ismevali i ljutili se na njih. Izvinite zbog ove male digresije. Hteo sam da kazem da je Stevin najveci doprinos, osim njegovog velikog fotografskog opusa, i njegova velika energija kojom je nas koji smo godinama samo slali slike na web sajtove, izveo u stvarnost, naterao da pravimo stvarne fotografije na papiru, te smo mnogi clanobi kluba odmah poceli da osvajamo vrlo visoke nagrade ne samo na republickim i internim izlozbama, vec i na medjunardonom planu. To je sve Stevina zasluga. On sam je, za razliku od mnogih od nas, voleo da se slika, tj. da ga slikamo. Buduci da smo s njim proveli toliko vremena sto u klubu, sto na fotosafarjima sirom zemlje, svi imamo po najmanje 1000 njegovih fotografija. Slali smo mu, naravno, po neku, ali sada mi je zao sto mu nisam narezao disk sa svim fotografijama na kome se vidi on, pa da ih ima, da ih pregleda. Sada sam to uradio i dao njegovoj cerki Jadranki. Buduci da je rec o slikama u nizu od dve godine, sada sam tek primetio da je Steva slabio i u odnosu od onih fotografija pre dve godine, iamo je sigurno bar dvadeset kila manje. Hvala bogu, nije bio bolestan od neke teske bolesti. Imao je slabo srce vec oslabljeno sa 3 infarkta. Voleci zivot iznad svega, zabavu, druzenje zaista se nije pazio, nije se bojao smrti, tako da ovaj cetvrti nije iydrzao. I umro je iznenada, brzo tako sto je zeni samo rekao da mu se nesto manta u glavi, da bih istoga casa izdahnuo. Tako nikoga nije opteretio, isto kao i kada je ziveo. Svima je bio toliko dobar drug i prijatelj i sve nas izveo na onaj pravi fotografski put. Zato neka pociva u miru, neka sada snima najlepse nebeske i rajske pejzaze, kako rece nas veliki fotograf Zeljko Djuric, koji je istovremeno i svestenik, i koji je drzao opelo Stevi. Nas fotoklub nikada vise nece biti ono sto je bio sa njim. Jer kada sam odlazio na Banovo Brdo ja sam pre svega odlazio kod Steve, a ptoom u fotoklub, tako sam razmisljao. I sada, kada smo se skupili na komemroaciji, sve vrema sam ocekivao da se on pojavi i da nam u svom stilu kaze, ma sve je ovo bilo zezanje. I jos uvek mislim tako i ne mogu da se pomirim, niti cu se ikada i pomiriti sa tom cinjenicom. Zato i stavih ovu fotografiju, tako tipicnu zanjegovo nadgledanje nas, sta radimo sa timnjegovim stalnim osmehom u uglu usana. A tu je i njegova Slucky, njegov andjeo cuvar, kako je voleo da kaze, clanica naseg kluba koja je dolazila cak iz Temerina, kod Novog Sada u Beograd na nase sastanke, slavlja i izlozbe. |
| drbach [09. 10. 2011.] | Inace, Steva je juce sahranjen u prosustvu porodice i oko 200 fotografa, od kojih je nekoliko doslo cak iz inostranstva. Sta je u stvari jako interesantno i vazno reci u vezi sa njim? Steva se bavio analognom fotografijom godinama i dobijao nagrade na domacim i inostranim izlobama i dogurao je do kandidata za majstora fotografije po svim medjunarodnim pravilima sticanja zvana u statusu amatera. Yadnji je status majstora fotografije. Steva je imao sve primpremljeno i hteo je da konkurise, ali ga je smrt omela. Imao je on to davno, davno, ali je nekima od nas rekao da je sada resio. Medjutim, znacajno sto je ucinio za mnoge od nas, a pogotovo mladje, jeste sto nas je iz virtuelnog sveta fotografije prebacio u stvarni, realni svet i naterao da pravimo svoje fotografije i to u formatima 40x30cm, koji su izlozbeni formati. Osnovao je zato foto klub koji se zvao Centar za foto i filmsku kulturu Srba (CFFKS) u kome ima danas dosta Hrvata, Madjara, Rusa. Na nacionalnost se naravno ne gleda, jer to uopste nije bitno, jer smo svi sjajnio drugarii uzivamo u zajednickom druzeju i ucestvovanju na konkursima. Steva je hteo bas ovaj naziv, jer sve nacije koje zive u jednoj drzavi stvaraju kulturu te drzave. Jednom sam mu rekao, sreca bi bila, kada bi se u nasoj drzavi svi zvali po drzavi kao sto cine Amerikanci, a da tek onda kazu kom narodu pripadaju ili odakle su. To mislim na sve bivse drzave ukljucujuci i Srbiju. Izgleda, medjutim, da je to u nasim drzavama nemoguce, jer bi one koji se tako izjasnjavaju vec pripadncii samih nacija za to ismevali i ljutili se na njih. Izvinite zbog ove male digresije. Hteo sam da kazem da je Stevin najveci doprinos, osim njegovog velikog fotografskog opusa, i njegova velika energija kojom je nas koji smo godinama samo slali slike na web sajtove, izveo u stvarnost, naterao da pravimo stvarne fotografije na papiru, te smo mnogi clanobi kluba odmah poceli da osvajamo vrlo visoke nagrade ne samo na republickim i internim izlozbama, vec i na medjunardonom planu. To je sve Stevina zasluga. On sam je, za razliku od mnogih od nas, voleo da se slika, tj. da ga slikamo. Buduci da smo s njim proveli toliko vremena sto u klubu, sto na fotosafarjima sirom zemlje, svi imamo po najmanje 1000 njegovih fotografija. Slali smo mu, naravno, po neku, ali sada mi je zao sto mu nisam narezao disk sa svim fotografijama na kome se vidi on, pa da ih ima, da ih pregleda. Sada sam to uradio i dao njegovoj cerki Jadranki. Buduci da je rec o slikama u nizu od dve godine, sada sam tek primetio da je Steva slabio i u odnosu od onih fotografija pre dve godine, iamo je sigurno bar dvadeset kila manje. Hvala bogu, nije bio bolestan od neke teske bolesti. Imao je slabo srce vec oslabljeno sa 3 infarkta. Voleci zivot iznad svega, zabavu, druzenje zaista se nije pazio, nije se bojao smrti, tako da ovaj cetvrti nije iydrzao. I umro je iznenada, brzo tako sto je zeni samo rekao da mu se nesto manta u glavi, da bih istoga casa izdahnuo. Tako nikoga nije opteretio, isto kao i kada je ziveo. Svima je bio toliko dobar drug i prijatelj i sve nas izveo na onaj pravi fotografski put. Zato neka pociva u miru, neka sada snima najlepse nebeske i rajske pejzaze, kako rece nas veliki fotograf Zeljko Djuric, koji je istovremeno i svestenik, i koji je drzao opelo Stevi. Nas fotoklub nikada vise nece biti ono sto je bio sa njim. Jer kada sam odlazio na Banovo Brdo ja sam pre svega odlazio kod Steve, a ptoom u fotoklub, tako sam razmisljao. I sada, kada smo se skupili na komemroaciji, sve vrema sam ocekivao da se on pojavi i da nam u svom stilu kaze, ma sve je ovo bilo zezanje. I jos uvek mislim tako i ne mogu da se pomirim, niti cu se ikada i pomiriti sa tom cinjenicom. Zato i stavih ovu fotografiju, tako tipicnu zanjegovo nadgledanje nas, sta radimo sa timnjegovim stalnim osmehom u uglu usana. A tu je i njegova Slucky, njegov andjeo cuvar, kako je voleo da kaze, clanica naseg kluba koja je dolazila cak iz Temerina, kod Novog Sada u Beograd na nase sastanke, slavlja i izlozbe. |
| omot [10. 11. 2011.] | Žalosno što nas ovako divni ljudi napuštaju. Počivao u miru :(( |
| agni [11. 11. 2011.] | odlična fotografija, odličan tekst.Mir mu duši...... |
| agni [11. 11. 2011.] | odlična fotografija, odličan tekst.Mir mu duši...... |
| drbach [11. 11. 2011.] | Hvala Omote i Agni, divni ste. Ovo cita i njegova cerka Jadranka, pa vam se zahvaljuje svima. |
| Febivjetar [02. 02. 2012.] | jako zanimljiv lik je bio. uživao sam čitati sve što ste napisali. pozdrav. |
Nemate ovlasti aktivnog sudjelovanja. Morate biti registrirani i prijavljeni.
