jedan topao san,

svi ovi što se mršte

i odvlače iz treće smene

umor i duše u trećerazredne sobe

svojih već zarđalih brakova,

pretplaćeni na ukus uhodane sigurnosti,

na isti ukus nežnosti i topline,

gde se istim lažima

iz dana u dan ispisuje

istovetna i bespomoćna hronika,

Gde, kad se probude,

ostavljaju samo oblike svoga tela

u vrelom zadahu posteljine

i kašlju u ogledalo dok se umivaju,

i riču dok pljuju u vedro

ispod umivaonika.

Zato i hoću da podelimo bez ikog

ovu poslednju krišku ćutanja

i sažvaćemo je

svako nad svojim krilom

halapljivo

i gladno.

Zar ne nalaziš da je dirljivo smešna

ova mala čekaonica

između lutanja

i lutanja?

Presedećemo još koji nestrpljivi sat,

a onda,

prvim jutarnjim vozom otputovati iznenadno.