a sad place in fog,crash site of boeing 747 from tokyo-osaka flight

on aug.18. 1985. 524 died,4 survive.just at the top of mt.osutaka.

ye,ektachrome epp 100 i om-4 te davne-dobre godine 1988. mog prvog putovanja biciklom po carskom japanu.kada sam krenuo prema ovoj planini,moj prijatelj nakamura mi je rekao"nemoj tamo kampirati,ima duhova",dali je netko video duhove,pitao sam."da nakon te nesreće"

kada sam stigao do kraja ceste u podnožju osutaka planine,bilo je već veče i nije bilo druge nego se uvući u toplu vreću u šatoru.da se "okuražim" zbog duhova,dok je kiša gasila moj oganj ispred šatora,ispio sam bocu sakea i 2 boce piva pa dobro prespavao uz žubor planinskog potoka koji je narastao skoro do šatorskih klina.u jutro je nešto pucketalo u kostima moje lubanje,dok sam se pripremao za put do nesretnog vrha planine osutaka.

da sanda,taj avion sa 528 njih je skoro pola sata letio po volji inercije,piloti nisu ništa mogli do dodavajući i oduzimajući snagu motora da nekako utiču na visinu,putnici su svijima na zemlji pisali čitave stranice za zbogom.na kraju visina je naglo padala,precizni visinomjer je sada bio pilotima pješčani sat njihovih života,1.200,1.000 m.ukazuje se iz magle modro-zelen vrh planine,"diži ga,diži nos!" histerčino viče kapetan kolegi,istog časa levo krilo zakačuje brdo,krilo se krši ostavljajući srubljena vitka stabla jela ,

avion se zbog težine desnog krila izvrće na bok,leti tako još 3 sekunda i raspada se uz strašan prasak pod samim vrhom osutake,kišno veče pada.

tek idućeg dana spasioci pronalaze lokaciju,u granama jednog polomljenog bora zatiču jednu 12 god. mladu japanku,živu,svu noć je tako provela ,rekla je da u noći su se ponekada čuli jauci,a onda polako zamirali.preživjela je ona i još dve putnice i jedna stjuardesa,gore je bilo tiho u magli kada sam stigao kroz gustu šumu,3 god. nakon nesreće,u malom memorijalnom hramu ,sitnice putnike,jedan teniski reket,igračke,moje grlo se stezalo dok sam pripaljivao mirisne štapiće za dušu putnika sa leta 123 za osaku.

uh :(