odlična fotka... sudjeluješ :-)))

ovo su terme (on-sen,vrući izvor), u planinama ,tu sam zanoćio u ovoj zajedničkoj spavaoni na tatami podu sa većom grupom starih osoba,pored je i kužina di pripremaju hranu a ispod same spavaone izvire vruća voda,pa starci izbijaju reumu u njoj(ni meni to ne škodi),u jutro ova teta vidjevši da se ne zanimam oko hrane me je ponudila da skupa papamo,za ovim niskim stolom,kasnije sam se toća u vodi od 42 c ,moja koža je bila kao rak , pa se rashladio dobrim asahi super-dry pivom..

Fotka je mrak, ali ni priča ne zaostaje u tome :-))

moj milo, ne bin moga zaspati da ne proštijen tvoje priče...sama slika ne bi bila niš da ni obrazloženje uz nju...pozzz

milo ima hi, šeću gradom sa kabanicama a kada sunce zasja biti će hi i više...ma, po prognozi cila šetimana u daždu...

ali nije to sva priča;na večer kada sam svratio u ovaj on-sen (toplice) jer je pljuštalo sa neba,unesem svoju vreću za spavanje i postavim svoj ležaj u kutu kraj kuhinjskih vrata,i odem na večeru u obližnji hotel(skup),jedem i pijem pivo i sake ,za stolom do moga dva japanca jedu i piju,jedan me upita,"jako voliš sake?" hi,(da) kažem i oni me srdačno pozovu za svoj stol,to bude jedna legero muška pijanka,dobijem vizitku od Mr. Yoshino,on ima company u tokiju i pozove me da kada se vratim sa sjevera obavezno mu se javim,da vidi moje fotografije a izvešće me na večeru "with nice girlls" je rekao,zatim se vratim u svoj "narodni"smještaj,stari svit je već spavao u tami,pažljivo da ne nagazim koga stignem do svog ležaja i zaspim odmah,ali za kratko,probudim se okupan znojem od silne topline koja je izbijala kroz pod od vruće vode,onda zbacim vreću sa sebe,i hladim se vlažnim ručnikom

pa ja ću se noćas rastaliti kao maslac,,mislim i vrtim se po tatamiju,tada se svjetlo upali i starci mi objasne da sam izabrao najvrući dio poda ,tu niko ne leže,onda mi pomognu da se prebacim na drugi kraj i još donesu veliki karton na pod,da me štiti od toplote,svjetlo se opet ugasi,u tami se pongdje čuo srdačan smjeh starih japanaca.,drugo jutro nakon ovog doručka(ukusnog)od tada volim miso-juhu,kada sam se pripremio za polazak ssav taj stari svjet me isprati do ceste klaparajući drvenim sandalama po strmoj stazi,ja zajašem i maknem prste sa kočnica,bicikl se otrgne i ja već ponirem mokrom cestom ispod borova,iza se čulo u horu "Sayonara,čuvaj se !"

sjajan ti je duh..