Ispred mlade dame se nalazi salica s kavom, kava na slici nije u prvom planu ali je inspiracija za cijelu sliku. Ako je promasaj samo teraj guzda :-)

ajme ljudi kako sam ćorav… nije normalno… sorry, ishitrena rekacija! :/

popij kavu, janko ;))

oke, popil sam kavicu i sad se usredotočil na pune rezolucije slika… (vidim kavu! ;))

no dobro… moram priznat da mi slika, ovak kak je predočena, baš i ne leži. (to kaj ne kužim zakaj je više praznog stola u kadu, a reznuta je glava bum ostavil kao “pjesničku slobodu” tipa “još malo pa bu u kadru” ;))

znam da je iduće kaj bum napisal danas svojevrstan “tabu”, no nekoć (u labosu) nije bio: ako nam raspored tonova nije odgovarao, okrenuli bi negativ. sad je to još lakše, no autori se tog često skanjivaju. mišljenja sam da bi se od svojih fotki, pa bili na njima i naši najmiliji, morali emocionalno odmaknut i gledat ih surovo kao kadar, a ne nježno kao stvorenja. ova fotka kudikamo lakše leži kad ju se zrcali (ljevo-desno), a nama, promatračima koji nismo vezani uz portretiranu osobu, niš ne znači gdje joj se i kud u stvarnosti frču pramenovi kose.

o ne, ne… nisam se dobro ili dovoljno izrazio: trebalo bi se u trenu odluke o prezentaciji snimljenog kadra (znači o rezovima i doradama) odvojit očima od emocionalnog. nemreš bit leden nad svojim kadrom, a kamoli nad svojim kadrom svojih bližnjih. ja sam probal i par put je pomoglo. nije lako, al pomogne da snimljena stvar bude bolja.