| janimir [14. 03. 2005.] |
Ima nekih trenutaka, točnije rečeno "kombinacija aparata i kadra", kad ne želim dirati u format ulovljen filmom (čipom il kakvim već fotoosjetljivim medijem). Takvi su mi obično kvadratni kadrovi, nama znani kao "6x6". No, gledajući slike koje nam pristižu, sve se češće pitam ne bi li ipak trebalo inzistirati da ljudi promišljaju kadar i nakon snimanja? Osobno sam pristaša prekadriravanja pa čak i zrcaljenja slika, a sve ne bih li ono što sam sreo/vidio načinio "gledljivijim". Ovak, imam dojam da robujemo formatu kojeg nam je neka firma zadala... |
| mrml [14. 03. 2005.] |
Nekak najvise volim leica format, taj omjer 3:2, valjda zato kaj volim fotkat prirodu, po mogucnosti neponovljive trenutke. A mozda je to samo stvar navike nakon poduzeg fotkanja Nikonom FM. Za vrijeme trogodisnjeg fotkanja za Jutarnji list radio sam Olympusovim aparatima i oba su imala omjer kadra 4:3. Nikako mi se nije svidjao taj kadar. Jednostavno mi nije legao. Ne znam... A zahvati na fotki nakon snimanja...hmmm...pa definitivno se slazem da ne treba robovati defaultu. Ako sam npr. snimio fotku 3:2, a neko bi je slucajno htio za CD cover, nema mi druge nego najinteligentnije izrezati kvadrat. Na kraju, ipak mi odlucujemo kaj zelimo prikazati na fotki i napravit cemo onaj izrez koji se uklapa u nasu viziju. |
| Mac [14. 03. 2005.] |
Osobno ne zazirem od bilo kakve naknadne intervencije na formatu fotografije,preda mi je jaaako drago vidjeti crni rub rub negativa.(zanimljivo,kod digitalnih fotografija mi tako nesto uopce nije bitno) Kada usporedjujem u postocima mislim da bi izrezivanje otprilike ovako izgledalo: digitalka 80:20,sa filmom 135 20:80,sa srednjim formatom 10:90 a sa plahticama obicno ne izrezujem :-) Obzirom na postotke cini mi se da sto je veci format u pitanju trosim vise vremena i promisljanja na kadar pa je samim time i preciznost kadra veca.Vazno je napomenuti da moji modeli ne bjeze. :-) |
| roberto [14. 03. 2005.] |
Sto se tice kadriranja prilikom snimanja obratio bi pozornost na stare majstore, primjerice H.C. Bressona, koji je svoj fotografski opus napravio na jednom formatu, na leici, i kao sto se to i uzivo u Zagrebu moglo vidjeti na izlozbi prije par godina, fotografije su vrhunski kadrirane. Dakle ima nesto i u nacinu koristenja raznovrsnih kamera i formata; koliko god je olaksanje biti u mogucnosti koristiti vise kamera, raznovrsnih zarisnih duzina i formata, s druge strane to cesto ispadne psiholoski, ne samo fizicki ;) teret koji prijeci fotografa da se potpuno prepusti nekom svom metafizickom stvaranju kadra jedne fotografije, pa on mora razmisljati i o nekim drugim faktorima kao sto je snalazenje s razlicitom opremom na istom snimanju, sto iako je dio rutine koja se savlada praksom, ipak oduzima dio paznje. Dakle, ispuniti cijeli format negativa zeljenim kadrom nedvojbeno je uspjeh i majstorstvo fotografa i ima nesto svima nam drago u onim crnim rubovima negativa, no ponekad ili smo pogrijesili prilikom kadriranja ili jednostavno nismo mogli postici kadar u punom "frameu" zbog tehnickih problema ili pak nedoumice da li je bolji siri ili uzi plan, i onda je sasvim u redu "ne robovati" formatima i prekadrirati pa i zrcaliti fotografiju. Sve to spada u fotografsku praksu, i ono prije, i za, a i poslije samog snimanja, sve je to po meni dopusteno, samo ne izlaganje lose kadriranih motiva i naknadnih isprika i izgovora za neznanje i nemogucnost ;) |
| mrml [15. 03. 2005.] |
Dobro receno...pogotovo ono o hrpi opreme...snadjes se s onim kaj imas... |
