Palo meni na pamet, koncem prošle godine, da bi baš bilo zgodno svaki dan nekaj ufotkat… I nazval sam to “nemogućom misijom svakodnevnog fotkanja”. Ma nije nemoguće, no gubi se smisao… možda da sam izabrao jedan motiv i njega razrađivao svaki dan? Možda, no ispalo je jurnjava — i to ne toliko jurnjava za motivom, već jurnjava za objavom. Bez veze. Stres koji nije imao smisla, te su mi u bolnici, kad me pogodila neka stresna boleština, toplo preporučili da izbjegavam svaki daljnji stres. I među prvim stvarima sam se odrekao svakodnevnog objavljivanja. Fotkanje je ostalo (skoro) svakodnevno jer gušt je gušt, no brzinske dorade i eventualne obrade, pa sumanuta žurba objavljivanja… ne fala! I sad, idem zgasit taj blog (365 dana) i poneke fotke utrpat u ovaj spomenar. Fala svima koji su me zdušno pratili.